VODENICE U SELU KOSTAJNIK

Poštovani čitaoci!
Pisaću o postojanju vodenica u selu Kostajniku iz vremena kada sam bio dete.
Počeću opis lokacija gde su se tada nalazile vodenice počevši od mesta gde se nalazi Osnovna škola pa sve do sela Korenite.
Koliko se ja sećam prvo se nalazila Jeremića vodenica koja se nalazil na reci Kostajnik sa desne strane puta, ispod brda na kojem se nalazi zaseok Jeremići, zbog čega se tako i zvala. Nije bila velikih dimenzija. Od Osnovne škole nizvodno nalazila se na rastojanju otprilike od oko 600 metara. Nema više tragova bivšeg postojanja vodenice.
Sledeća vodenica se nalazila na oko 500 metara od Jeremića vopdenice na potoku koji teče ispod zaseoka Petrići pored kuće u kojoj je živela porodica Žike Ivanovića, koji je bio harmonikaš i tišlljer. Na tom mestu živi Žikin sin Rašo sa porodicom. Rašo je bio vozač autobusa u “Loznica transport”. Navedeni potok se uliva u reku Kostajnik na mesti gde je kasnije dopremana svila iz “Viskoze” koja je tu prana. Tu se nalazi skretanje puta koji je vodio u Petrioće i tim putem se išlo sve dok nije asfaltiran put za Petriće od Neškovića. Na tom delu se nalazila autobuska stanica, koja i dalje postoji iako taj put skoro niko ne koristi. Koliko se sećam vodenica se zvala “Gornjaka”, I na ovom mestu nema nikakvih tragova postojanja.
Dalje nakon prolaska tzv. Šuplje pećone, na mestu gde je sagrađena bujična brana nalazila se vodenica, koja je prilikom formiranja velike količine vode, mulja i kamena ista potopljens. Na delu gde je brana formirana pre nego što je zarasla šibljem i šiuom je bilo mnogo peska, tako de smo se sastajali i igrali fudbal. U to vreme okupljalo se mnogo naroda.
Idući dalje, nizvodno odmah nakon brane nalazila se Icina vodenica, nazvna po čoveku Ici Stevanoviću koji je u blizini vodenice imao kuću na uzvišenju sa desne strane toka reke. Nema tragova postojanja ni ove vodenice.
Kada se idući dalje, prođe skretanje za Neškoviće, gde sa sada nalzi asfaltiran pit koji kroz Neškoviće vodi do Dvorske, sa leve strane puta na reci je bila Mala vodenica ćiji su pomeljari bili verovatno žitelji zaseoka Neškovća i Blagojevića. Nema tragova postojanja ove vodenice.
Dalje na imanju Živojina Grujičića nalazila se vodenica Grujičića. Ta vodenica jiš uvek postoji ali je neupotrebljiva.
Na reci u čijoj su blizini živeli Nestorovići tj. kod moje kuće nalazila se vodenica koja se zvala Savića vodenica. Ime je dobila po Savića mali gde su živeli Nestorovići koji se se pre prezivali Savići.
U tu vodenicu sam često odlazio jer je bila veoma blizu moje kuće. Bilo je mnogo pomeljara. Tu su pomeljari volovskim zapregama dovlačili žito da se melje. Kao dete često sam ispod vodenice kad nema meljave, i kad se “kolo” ne okreće , rukama hvatao ribu, jel je u reci bilo ribe. Ne postoje nikakvi tragovi postojanja.
Kod kuće Rade Vasiljevića , na njegovom imanju na reci se nalazila “Radina” vodenica, dobila ime po vlasniku Radi. I ova vodenica je imala puno pomeljara. Navedena vodenica se obrušila i na tom mestu Radojko Mićanović je sagradio mali objekat.
I zadnja vodenica koliko se sećam bila je “Perića vodenica” koja je dobila po Perićima koji su živeli u zasepku Perići i oni su bili vlasnici te zemlje gde je bila vodenica. Navedena vodenica je bila mala. Ona više ne postoji iti ima bilo kakvih tragova bivšeg postojanja.
Kao što se vidi, ostali su delovi samo Grujičića vodenice, dok se za ostale zna samo mesto gde su nekada postojale. Neznam da li neko ima fotografije bilo koje vodenice.
Sve ovo što je napisano po pom msećanju je podložno promenama ukoliko sam ja možda propustio da napišem još o nekoj vodenici.
Po mom sećanju od Osnovne škole u Kostajniku do Korenite na reci je bilo ukupno 9 vodenica, u kojoj je stanovništvo Kstajnika mlelo žito.
Svaka navedena vodienica koja nije bila privatnog vlasništva imala je red pomeljara po danima i navedenog rasporeda su se pridržavali. Privatni vlasnici su od pomeljara uzumal ušur i nemogu da se serim koliko se uzimalo kilograma brašna ušura od 100kg samlevenog žita.
U svim vodenicama je bilo veoma živo. Neke su imale i krevete gde su pomeljari noćili i povremeno kontrlisali mlevenje i dosipanje žita u koš. U vodenicama su se često pomeljari okupljali i tako se družili.
Za one koji ne znaju kako su izgledale vodenice opisaću kako je zgledala.
Do svake vodenice postojao je jaz kojimse dovodila voda. Ista ke sakupljala u “branu”, koja je bila uvek viša od vodenice. Od brane prema vodenici voda je tekla kroz “badanj”, pravljen davno od velikog drvenog stabla koji je uzdužno probušen. Kasnije se “badanj” pravio od limeni buradi. Voda je padana na “kolo” koje je bilo drveno, okruglog oblika, na kojem su se nalazila takođe drvena peraja. Na kraju “badnja” na izlazu se nalazi suženi otvor, napravljen od drveta. Taj deo se zvao “tuljak”. Mlaz vode koji je “badnjem” prolazio kroz “tuljak”, je padao na “peraja” “kola” i tako se kolo okretalo. Kolo je bilo povezano sa kamenjem koje se nalazilo u vodenici tako da se okretao kamen kao što se i kolo okretalo.
Postoja dva kamena. Jedan je bio fiksiran i na sredini probušen. Kroz otvor na tom kamenu je prolazio drćžač “kola”. Na fiksirani kamen se kružnog oblika naslanjao kamen koji se fiksira sa držačem “kola”, i koji se okretao posredstvom “kola”.
Iznad kamenja se nalazio koš u koji se sipalo žito. Na košu se nalazi otvor kroz koji žito prolazi i ulazi između dva kamena, Na otvor “koša” se stavlja “čeketalo” od drveta koje donjim delom se naslanja na pokretni kamen i tako se “čeketalo” pokreće kad se pokreće gornji kamen. Čeketalo suži da dozira prolazak žita iz koša do kamenja. Sa prednje strane pored kamenja nalazi se drveni sanduk zvani “mušnice” u koje pada brašno. Žito se melje na taj način tako što kad isto dođe između donjeg fiksiranog kamena i gornjeg pokretnog kamena, melje i tako nastaje brašno koje se nakon mlevenja sakuplja u “mušnice” Kad nestane vode u “brani”, na deo badnja u koji ulazi voda se stavlja neka zapreka, daske, da se brana napuni vodom, kako bi bilo dovoljno vode da može da pokrene “kolo”.
Vodenica, tj. kamenje, ostaci oko kamenja i “mušnice” su se ćistile peruškama od kokoški, ćurki ili gusaka. Svaka vodenica je imala vagu za merenje ili kantar. U vodenici se nalazio i fenjer koji je služio za osvetljavanje. U nekim vodenicama su se služilo i rudarskim karbidnim lampama. Te lampe je u selu imala svaka kuća, jer iz svake kuće je uveko radio u rudniku Stolice.

Autor: Radojko Nestorović